Skip to main content Skip to search

Najčešća pitanja

Mnoga pravna lica i preduzetnici koriste poslovni prostor bez naknade, i na adresi ovog prostora registruju sedište.

Vlasnik poslovnog prostora u ovom slučaju daje na besplatno korišćenje svoj poslovni prostor pravnom licu ili preduzetniku, koji ga koristi za obavljanje svoje delatnosti.

Vlasnik poslovnog prostora ima pravo da sa svojom imovinom raspolaže shodno svojoj volji, u zakonski dozvoljenim okvirima, pa tako može bez smetnje pravnom licu ili preduzetniku dati na korišenje bez naknade (besplatno korišćenje) poslovni prostor koji je u njegovom vlasništvu.

Šta se dešava sa poreskim obavezama u ovom slučaju?

Kada pravno lice ili preduzetnik uzima u zakup nepokretnost koja je u vlasništvu fizičkog lica i isplaćuje mu zakupninu, to pravno lice ili preduzetnik kao zakupac dužno je da obračuna i plati porez.

Predmet oporezivanja u opisanom slučaju je prihod od davanja u zakup – zakupnina. Prema tome, ukoliko se po osnovu koriščenja nepokretnosti ne isplaćuje zakupnina, poreska obaveza ne nastaje odnosno ukoliko se prostor koristi bez naknade (besteretno, besplatno) zakupac nije dužan da obračuna i plati porez.

Problem može nastati ako u postupku kontrole Poreska uprava posumnja da se ne radi o davanju prostora na korišćenje bez naknade, pod uverenjem da zakupac plaća zakupninu, ali ugovorne strane izbegavaju da prikažu isplatu kako bi izbegle poreske obaveze.

Shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini. Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao.

Drugim rečima, Poreska uprava može osnovano da posumnja da u nekim slučajevima ono što predstavljate da ste ugovorili nije i ono što se zaista dešava u praksi.

Po načelu fakticiteta, Poreska uprava će utvrditi prema informacijama kojima raspolaže da li vi zaista i obavljate posao koji ste prikazali u ugovoru, ili prostije rečeno, da li se zaista radi o zakupu bez naknade ili zakupac naknadu naplaćuje u gotovom novcu, prihod se ne prijavljuje i na taj način izbegava se plaćanje poreza.

U određenim slučajevima, davanje prostora bez naknade je ekonomski “logično/opravdano”. Takav primer bi bio kada član porodice ili član domaćinstva izdaje u zakup poslovni prostor preduzetniku. Moguće je da supruzi ili bratu nećete plaćati naknadu za korišćenje prostora u kući u kojoj zajedno živite. Kada ne postoji isplata prihoda fizičkom licu, ne postoji ni osnov za naplatu poreza na zakup.

Međutim, u ostalim slučajevima, postavlja se pitanje zašto bi neko fizičko ili pravno lice, suprotno svojim ekonomskim interesima ustupilo besplatno svoju nepokretnost drugom licu.

Poreska uprava može u opisanom slučaju a na osnovu pomenutih zakonskih normi naložiti preduzetniku da izvrši obračun poreza i pored toga što ne postoji naknada odnosno isplata zakupnine fizičkom licu.

Jedno od rešenja koje neki privrednici u ovim slučajevima primenjuju jeste da u ugovoru predvide određenu vrednost zakupa na koju će se obračunavati porez na zakup iako se naknada ne isplaćuje. Porez se obračunava i plaća, a zakupnina ne.

S obzirom da su slučajevi u praksi različiti, uvek je dobro da se posavetujete sa svojim poreskim inspektorom u Poreskoj upravi, kako biste na vreme znali šta vam je činiti.

Podsećamo da pored poreza na prihode od zakupa za koji obaveza nastaje u slučaju kada se na strani zakupodavca javlja fizičko lice koje nije obveznik PDV-a, isplata zakupnine može biti predmet još jednog poreza a to je PDV.

Porez na dodatu vrednost može se pojaviti u slučaju da se na strani zakupodavca javlja lice koje je obaveznik PDV – pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice u sistemu PDV-a((U ovim slučajevima, zakupnina neće biti predmet oporezivanja porezom na prihode fizičkih lica. Ova dva poreza isključuju jedan drugi.)).

Zakonom o porezu na dodatu vrednost, u članu 3, propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona. U skladu sa tim, davanje poslovnog prostora na korišćenje smatra se pružanjem usluge.

Sa prometom usluga uz naknadu (dakle uslugama za koje plaćate svom dobavljaču) izjednačava se svako drugo pružanje usluga bez naknade.

Šta ovo znači? Znači da to što zakupodavac vama pruža uslugu (izdaje poslovni prostor) bez naknade (besplatno) ne znači da nije dužan da na ovu uslugu (za koju od vas ne traži novčanu niti drugu naknadu) obračuna PDV.

Dakle, kada obveznik PDV daje na korišćenje poslovni prostor bez naknade, radi se o oporezivom prometu usluga za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. Ovaj stav potvrđen je u Mišljenju Ministarstva finansija, br. 413-00-0388/2009-04 od 12.2.2009. god.

S obzirom na to da je osnovica na koju zakupodavac treba da obračuna PDV zakupnina, koja je u ovom slučaju nula, postavlja se pitanje, kako odrediti osnovicu.

Osnovicu za obračun PDV, prema odredbama člana 18. st. 1. i 2. Zakona, čini cena koštanja te ili slične usluge, bez PDV, u momentu izvršenja prometa usluge. Cenom koštanja navedene usluge smatra se iznos ukupnih troškova koje obveznik PDV ima po osnovu pružanja ove usluge (amortizacija poslovnog prostora, trošak za struju, vodu, komunalne usluge i dr.).

Dakle, zakupodavac – obveznik PDV-a, dužan je da za poslovni prostor koji daje na korišćenje bez naknade drugom licu obračuna i plati PDV na uslugu davanja u zakup poslovnog prostora bez naknade po stopi od 20% na iznos koji odgovara visini troškova amortizacije nepokretnosti, struje, vode, komunialnih usluga, poreza na imovinu i drugih troškova koji nastaju u vezi sa nepokretnošću iako zakupac neće vršiti plaćanje zakupnine, već će prostor koristiti besplatno.

Poslovni subjekti koji ne poseduju sopstveni prostor u kome bi organizovali obavljanje delatnosti, mogu ga zakupiti od drugih fizičkih i pravnih lica.

Poreske obaveze koje tom prilikom nastaju zavise pre svega od toga da li je vlasnik prostora koji se daje u zakupi pravno ili fizičko lice.

U ovom tekstu govorimo o zakupu poslovnog prostora u slučaju kada je zakupac privredno društvo ili preduzetnik, a zakupodavac, vlasnik poslovnog prostora, fizičko lice – građanin. Svi učesnici su rezidenti.

Naime, firma može uzeti u zakup prostor koji je u vlasništvu fizičkog lica i u njemu obavljati svoju delatnost, a u skladu sa ugovorom koji se tom prilikom sklapa. Ne postoje prepreke da se na adresi zakupljenog prostora registruje sedište firme.

Jedan od elemenata ugovora svakako je i zakupnina. Za firmu ona predstavlja poslovni trošak koji se uredno beleži u poslovnim knjigama i priznaje u poreskom bilansu prilikom obračuna oporezive dobiti. Troškovi zakupnina evidentiraju se na kontu 525 Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora, koji se može raščlaniti u skladu sa potrebama privrednog subjekta.

Za fizičko lice, zakupnina je prihod, koji se oporezuje u skladu za Zakonom o porezu na dohodak građana. Naime, članom 61 prihodi od izdavanja u zakup sopstvenih nepokretnosti definisani su kao prihodi od kapitala, i oporezuju se u skladu sa ovim Zakonom. Nepokretnostima se smatraju zemljište i objekti (stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi).

Za potrebe oporezivanja pod zakupninom se smatra iznos u koji se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično).

Iako je poreski obveznik fizičko lice, ovaj porez se plaća po odbitku, odnosno obračunava ga, prijavljuje i plaća pravno lice odnosno preduzetnik prilikom isplate zakupnine.

Kao i većina poreza po odbitku, i on se plaća kroz sistem objedinjene naplate poreza, što znači da se o obračunatom porezu podnosi poreska prijava PPP PD kroz portal ePorezi Poreske uprave.

Tek nakon predaje poreske prijave, po dobijanju broja odobranje (BOP) može se izvršiti isplata zakupnine uz istovremeno plaćanje poreza (istog dana).

Za kraj nekoliko napomena.

Prihodi koje od izdavanja nepokretnosti ostvari preduzetnik koji obavlja delatnost izdavanja nepokretnosti ne smatraju se prihodom od kapitala.

Umesto normiranih troškova po stopi od 25% obvezniku poreza na prihode od kapitala (vlasniku nepokretnosti) priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, na njegov zahtev, ako za to podnese dokaze.

Oporezivi prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti uključuje se u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana, za razliku od ostalih oblika prihoda od kapitala.

Izdavanje nekretnina u podzakup ne oporezuje se na isti način kao izdavanje u zakup, jer se ne smatra prihodom od kapitala, već drugim prihodima.

Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti u Agenciji za privredne registre. Preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, ali ima poslovno ime, adresu sedišta, PIB i matični broj pod kojim obavlja delatnost. Preduzetnik samostalno obavlja delatnost, a za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinu (privatnom i poslovnom). U načelu, ne postoje zakonske prepreke da lice koje se registrovalo kao preduzetnik istovremeno bude zaposleno kod drugog poslodavca.

Administracija - Knjigovodstvene usluge - Knjigovodstvena agencija - best-economy.com

Zakon o radu uređuje koja lica mogu zasnovati radni odnos. Ovim Zakonom nije zabranjeno zapošljavanje osobe koja je istovremeno i preduzetnik. Sa druge strane, Zakon o privrednim društvima, ne pominje da lice koje je zaposleno kod nekog drugog poslodavca ne može da registruje “preduzetničku radnju”. Dakle, zakonskih ograničenja nema.

Lice koje “ima preduzetničku radnju” može da zasnuje radni odnos sa nekom drugom firmom (drugim preduzetnikom, privrednim društvom ili drugim privrednim subjektom). Osoba koja je zaposlena može “iz radnog odnosa” da registruje “radnju” (da postane preduzetnik). Potencijalni izvor ograničenja je ugovor o radu koji zaključuje poslodavac i lice koje želi da se bavi preduzetništvom (ili je već registrovano kao preduzetnik). Ugovor o radu može sadržati odredbe koje predviđaju da zaposleni tokom rada kod poslodavca (nekada i određeni period nakon prestanka radnog odnosa) ne može samostalno, van delatnosti poslodavca, da se bavi istim poslovima kojima se bavi poslodavac.

Prema tome, zaposlena lica koja žele da se registruju kao preduzetnici, mogu to učiniti bez zakonskih “prepreka”, ali treba da vode računa o evenutalnim ograničenjima na koja su pristali potpisivanjem ugovora o radu sa poslodavcem.

Činjenica da je određeno lice istovremeno zaposleno lice i preduzetnik pre svega se odražava na prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. I zaposlena lica i preduzetnici su kategorije obavezno socijalno osiguranih lica – zaposleni po osnovu radnog odnosa a preduzetnici po osnovu samostalne delatnosti. Poslodavci su dužni da na obavezno socijalno osiguranje prijave svoje zaposlene i pre stupanja na rad. Preduzetnici se prijavljuju na obavezno socijalno osiguranje samostalno.
Registar osiguranih lica je jedinstven, i vode ga Fond PIO, RFZO i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Svako lice može imati samo jednu aktivnu prijavu u registru.

Postavlja se pitanje šta se dešava sa licima koja su osigurana po više osnova (kao što su lica koja su preduzetnici i istovremeno zaposleni kod drugih poslodavaca). Ova lica biće registrovana po osnovu prioritetnog osnova osiguranja. Između radnog odnosa i samostalnog obavljanja delatnosti, prednost ima radni odnos. To znači da će se u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja “videti” samo prijava koju lice ima kao zaposleni, a ne i prijava na obavezno socijalno osiguranje preduzetnika.

Mogući su različiti scenariji. Ukoliko je lice prvo osnovalo preduzetnika, a zatim se zaposlilo, u trenutku prijave na obavezno osiguranje po osnovu ugovora o radu biće odjavljeno sa osiguranja kao preduzetnik, na dan koji prethodi danu prijave. Na primer, lice zasniva radni odnos 01.02.2018. godine. Prilikom prijave, u sistemu se registruje prijava zaposlenog na dan 01.02.2018. i odjava preduzetnika na dan 31.01.2018.

Ukoliko lice registruje preduzetnika iz radnog odnosa, tada nije potrebno a ni moguće podneti prijavu na obavezno osiguranje za preduzetnika, jer prioritetna prijava i nakon registracije preduzetnika, za ovo lice, ostaje prijava u svojstvu zaposlenog. Međutim, ukoliko lice raskine radni odnos ili radni odnos prestane iz bilo kod razloga, tada će poslodavac odjaviti zaposlenog sa danom prestanka radnog odnosa. Od narednog dana, prioritetni osnov ponovo postaje samostalno obavljanje delatnosti, te je potrebno da se lice (samostalno/samoinicijativno) prijavi kao preduzetnik u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja. Prijave i odjave sa obaveznog socijalnog osiguranja za zaposlene se mogu izvršiti online, putem portala croso.rs.

Za osiguranike samostalne delatnosti ova mogućnost još uvek nije implementirana. Preduzetnici mogu izvrše prijavu i odjavu na šalterima Fonda PIO i RFZO, i to nadležnim filijalama i ispostavama prema sedištu. Takođe, dva osnova osiguranja utiču i na obračun socijalnih doprinosa. Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti plaća se za jedno lice samo po jednom, prioritetnom osnovu, dok se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po svim osnovama (višestruko).

Poslodavac će plaćati:

  • Porez na zaradu
  • Doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
  • PIO doprinos
  • Doprinos za zdravstveno osiguranje
  • Doprinosu za osiguranje u slučaju nezaposlenosti

Preduzetnik koji je istovremeno zaposlen kod drugog poslodavca će plaćati:

  • Porez na zaradu (samo ako se opredelio za isplatu lične zarade)
  • Doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
  • PIO doprinos

Nakon prestanka radnog odnosa, preduzetnik je u obavezi da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i nadalje plaća sva tri doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (samostalna delatnost postaje prioritetni osnov osiguranja). Za lice koje je istovremeno i preduzetnik i zaposleni upisuje se radni staž samo po osnovu rada u firmi (u suprotnom bi došlo do dupliranja radnog staža, jer se radni staž beleži u danima).
Prilikom obračuna visine penzije, uzima se u obzir iznos plaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje po svim osnovama, tako da “dvostruke” uplate PIO doprinosa tokom rada preduzetnika – zaposlenog utiču na uvećanje budućeg iznosa penzije za ovo lice.

Šta je preduzetnik paušalac, kategorija uz koju se često (pogrešno) prišiva etiketa nekog ko plaća male dažbine državi?

Paušalac je preduzetnik koji je oporezovan po sistemu koji je predviđen članom 40. Zakona o porezu na dohodak građana. Namenjen je licima koja iz nekog razloga nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige, pa se obraćaju Poreskoj upravi sa molbom da im ona paušalno odredi iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti koji treba da plate. Poreska uprava im rešenjem određuje fiksni iznos poreza i doprinosa, koji oni
plaćaju bez obzira na to kako posluju. Paušalno oporezivanje atraktivno je iz više razloga. Preduzetnik ne mora da vodi poslovne knjige niti da izrađuje završne račune – bilanse (nema knjigovodstvo kao takvo). Jedina knjiga koju vodi je knjiga ostvarenog prometa – KPO knjiga.

U nju se unose samo izdati računi za prodatu robu i usluge. Paušalci nisu obavezni da vode evidenciju o troškovima tj ulaznim računima. Sve što zaradi preduzetnik može da podigne sa svog računa i slobodno troši, jer je rešenjem koje mu je izdala Poreska uprava ceo njegov prihod oporezovan. Prilikom podizanja novca iz svoje radnje, ne plaća nikakav dodatni porez. Preduzetnici paušalci koji su oslobođeni obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase za prodaju fizičkim licima nisu obavezni da izdaju fiskalni isečak, ali moraju izdati klasičan račun, jer ih na to obavezuje Zakon o zastiti potrošača, član 12. Da se podsetimo, ovaj račun upisuju u KPO knjigu.

No, ne mogu svi preduzetnici biti paušalci. Postoji nekoliko osnovnih uslova koje morate da zadovoljite da biste mogli da tražite paušalno oporezivanje. Pre svega, promet tokom godine mora da vam bude manji od 6.000.000 dinara. Promet je zbir vrednosti svih računa koje ste izdali tokom godine, bez obzira da li ste imali naplatu po ovim računima ili ne. Drugim rečima, to je iznos dobara i usluga koje ste po osnovu prodaje fakturisali svojim kupcima u periodu od jedne godine. Ukoliko ste u sistemu PDV ne možete biti paušalac, a isto i ako se bavite marketingom, knjigovodstvom, trgovinom na malo i veliko. Uslovi za paušalno oporezivanje su strogo propisani, pa je najbolje da se raspitate u Poreskoj upravi da li ih ispunjavate. Zahtev za paušalno oporezivanje treba da predate do 30. novembra tekuće za narednu godinu ili 15 dana od dana upisa kod Agencije za privredne registre, ako tek počinjete sa radom. Poreska uprava treba da donese rešenje u roku od 30 dana.

U rešenju se definiše iznos poreza i doprinosa koji preduzetnik (kome je paušal odobren) plaća svakog meseca. Prilikom određivanja iznosa poreskih obaveza, Poreska uprava će uzeti u obzir niz faktora. Polazna osnova za poresku osnovicu je prosečna zarada u delatnosti kojom se bavi potencijalni paušalac. Ona će se povećavati ili smanjivati u skladu sa mestom na kome se nalazi radnja, stepenom opremnljenosti
prostora, broju zaposlenih radnika, ekonomskoj razvijenosti opštine u kojoj posluje, i slično. Spisak faktora je dug i tačno je propisano za koliko procenata se smanjuje odnosno povećava porez koji će paušalac plaćati.

Dakle, preduzetnik paušalac plaćao bi iznos koji mu je razrezala Poreska uprava bez obzira na to koliko je zaradio tokom godine. Recimo da je njegova mesečna obaveza za poreze i doprinose po rešenju 27.000 dinara. On će ovaj iznos plaćati i ako tokom godine zaradi 2.000.000 dinara i ako zaradi 2.000 dinara. Za razliku od njega, njegov kolega „knjigaš“ angažuje knjigovođu i beleži svoje prihode i troškove. On plaća porez
na ostvarenu razliku. Jasno je da će platiti mnogo više državi ako bude zaradio 2.000.000 nego ako zaradi 2.000 dinara. Iz primera se vidi da je najveća prednost paušala ujedno i njegova najveća mana, zavisno od toga koliko ste bili uspešni. Za razliku od preduzetnika koji je jako dobro
poslovao, pa će platiti relativno manji iznos poreza na tako veliki prihod, paušal nije najsjajnije rešenje za nekog ko ne može da se pohvali većim prometom. Naročito ako se uzme u obzir da je u proteklih par godina, Poreska uprava povećala (u globalu) iznos poreza koji razrezuje paušalcima, što je za posledicu imalo zatvaranje određenog broja radnji.

Ako tek počinjete i nema izgleda da ćete tokom prve godine značajnije razviti posao, možda će vam fiksni iznos poreza biti preveliko opterećenje, pa treba da razmislite o nekom drugom obliku organizovanja i oporezivanja.

Izmenama i dopuna Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama uvedena je nova obaveza evidencije faktura koje pravna lica i preduzetnici iz privatnog sektora (privrede) izdaju subjektima javnog sektora. Ovakva obaveza postoji i kada se računi izdaju u okviru javnog sektora (jedan subjekat javnog sektora izdaje račun drugom subjektu javnog sektora) Ministarstvo finansija uspostavilo je novi servis – Centralni registar faktura, u kojem će privatni i javni sektor evidentirati sve fakture i zahteve za isplatu koji su izdati subjektima javnog sektora. Podvlačimo da su predmet registracije samo fakture za koje su dužnici subjekti javnog sektora.

Fakture između lica privatnog sektora (u okviru privrede) nisu predmet registracije prema ovom Zakonu. Zakonom se javni sektor definiše kao deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, kao i javna preduzeća. Zakonom o budžetskom sistemu precizirano je opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države:
 budžet Republike Srbije,
 budžete lokalnih vlasti,
 vanbudžetske fondove,
 fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i
 netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na
svim nivoima vlasti
Spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu podataka Agencije za privredne registre, odnosno odgovarajućeg registra, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru uređen je odgovarajućim Pravilnikom, a možete pronaći na sajtu Trezora, klikom  ovde . Zakonom nije propisan rok u kojem određena firma treba da registruje
fakturu izdatu javnom sektoru, ali je propisano da registrovane fakture moraju da se dostave dužnicima u roku od 3 dana od dana registrovanja fakture.

Pravna lica i preduzetnici moraće da registruju izdate račune javnim dužnicima, s obzirom da javni sektor neće moći da izmiri račun i zahtev za isplatu pre nego što se uveri da je račun ispravno registrovan u Centralnom registru faktura. Centralni registar faktura dostupan je na linku https://crf.trezor.gov.rs i trenutno se nalazi u fazi testiranja. Subjekti mogu isprobati servis, a sve fakture unete tokom testnog perioda biće obrisane 28. februara 2018. godine. Početak rada Centralnog registra faktura očekuje se 01.03.2018. godine kada stupaju na snagu izmene i dopune Zakona kojima je ova oblast regulisana.Da bi mogli da koriste registar, pravna lica i preduzetnici treba da se registruju. Više o registraciji korisnici mogu pročitati na sajtu registra  ovde . Na sajtu registra nalaze se i korisnička uputstva. Možete ih pronaći  ovde . Sadrže
instrukcije o tome kako se registrovati i pristupiti sistemu, kako se odvija rad sa fakturama, kako preuzeti izveštaj sa portala kao i informacije o administriranju korisničkog naloga.

“Ako zaposlim radnika i dogovorim se sa njim da prima 70.000 dinara platu svakog meseca, koliko će to da košta moju firmu?”
Ovo je pitanje koje će postaviti svaki poslodavac koji po prvi put treba da angažuje zaposlenog. Obračun zarade sadrži nekoliko elemenata na koje utiču brojni faktori. To obračun zarade čini kompleksnim, i možemo reći individualnim, jer je potrebno uzeti u obzir različite faktore koji će ga definisati. Na primer, obračun se razlikuje ako angažujete lice koje je ujedno i penzioner, ako ugovorite rad sa nepunim radnim vremenom, ako ugovorite minimalnu cenu rada i tako dalje. Da biste dobili precizan odgovor na ovo pitanje, potrebno je da angažujete stručno
lice da izvrši (probni) obračun zarade. Svrha ovog teksta nije da matematički precizira vrednosti pojedinih troškova, već da približi privrednicima osnovne kategorije troškova koje čine obračun zarade, kako bi oni mogli da razumeju šta sve čini zaradu i da lakše predvide odnosno budžetiraju sredstva potrebna za radno angažovanje lica. U ovom tekstu govorimo o radnom angažovanju  po osnovu ugovora o radu lica koje je rezident i nije osigurano po drugom osnovu (na primer nije penzioner).

Dakle, ako planirate da zaposlite osobu i da joj po osnovu rada svakog meseca isplatite 70.000 dinara, koliko će to da košta vašu firmu?

Pored neto zarade koju isplaćujete zaposlenom, dužni ste da obračunate i platite u budžet Republike Srbije:
 Porez na zaradu (po stopi od 10%)
 Doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog:
o Doprinos za PIO (po stopi od 14%)
o Doprinos za zdravstveno osiguranje (po stopi od 5,15%)
o Doprinos za slučaj nezaposlenosti (po stopi od 0,75%)
 Doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca:
o Doprinos za PIO (po stopi od 12%)
o Doprinos za zdravstveno osiguranje (po stopi od 5,15%)
o Doprinos za slučaj nezaposlenosti (po stopi od 0,75%)

Osnovice na koje se primenjuju ovi procenti su različite vrednosti, te prostim množenjem neto zarade ili bruto zarade sa procentima nećete dobiti tačan iznos poreza i doprinosa koji ste dužni da izmirite.

Šta možete da učinite ako vam je potrebna procena troškova zarade?
Za potrebe planiranja troškova zarade možete da koristite koeficijent od 1,67 kojim ćete pomnožiti planiranu neto zaradu da biste dobili vrlo grubu projekciju ukupnih troškova zarade. Na primer, ako zaposleni treba da primi platu od 70.000 dinara mesečno, ukupi troškovi zarade biće vrlo grubo oko 117.000 dinara. Troškovi poreza i doprinosa predstavljaju razliku ova dva iznosa, oko 47.000 dinara. Ovaj metod je primeren za procene manje vrednosti.

Na primer, preduzetnik koji planira da pokrene malu porodičnu firmu može da koristi ovaj koeficijent kako bi stekao pojam o redu veličine troškove koji ga čekaju ako zaposleni radnika. Zbog nepreciznosti ove metode, ne treba je koristiti za budžetiranje troškova za veći
broj radnika sa značajno većim iznosima zarada. Prilikom budžetiranja treba voditi računa o minimalnoj i maksimalnoj osnovici
doprinosa, kao i o iznosu minimalne zarade. Minimalna zarada utvrđena je na nivou od 143 dinara neto po radnom satu, za standardno radno vreme i radni učinak. To znači da u većini slučajeva, radniku ne možete isplatiti manje od 143 dinara po radnom satu, odnosno na mesečnom nivou iznos od 143 dinara puta mesečni fond sati (na primer za mesece od 23 radna dana, to je oko 26.500 dinara).
Pored toga, ako iz nekog razlika isplaćujete zaradu ispod minimalne, potrebno je da vodite računa o minimalnoj osnovici doprinosa, a ako isplaćujete zarade gde je bruto iznos blizu 300.000 dinara ili iznad njega, treba da znate da se obračun zarade menja, i ne treba da koristite dati koeficijent za projektovanje troškova od 1,67. Ne morate da znate tačne iznose ovih osnovica. Dovoljno je da zapamtite da u graničnim slučajevima morate da angažujete knjigovođu radi budžetiranja zarade. Prema tome, ukoliko planirate da angažujete osobu koja je nezaposlena (nije penzioner, neće raditi i u vašoj firmi i kod još nekog poslodavca) sa punim radnim vremenom, a njena zarada neće biti ni ispod minimalnih ni iznad maksimalnih vrednosti, možete za potrebe grube procene koristiti koeficijent od 1,67 dinara kako biste preračunali neto zaradu na ukupan trošak zarade.

Ukoliko pak planirate da isplaćujete:
 zarade na nivou minimalnih ili ispod njih,
 zarade koje su blizu maksimalne osnovice doprinosa,
 zarade koje imaju bilo kakvu specifičnost (angažujete penzionera, planirate
zapošljavanje radi poslova sezonskog karaktera, sa nepunim radnim vremenom, i
slično)

pomenuti koeficijent nije primenjiv. U ovim slučajevima moraćete da angažujete knjigovođu, koji će na osnovu svih podataka koje mu dostavite izvršiti precizan obračuna zarade i ukupnih troškova zarade za vas. Pazite da iz dobijenog obračunata uzmete pravu veličinu. Bruto zarada nije jednaka ukupnim troškovima zarade, pa ako oni nisu ispisani na obračunu zarada koji vam je dostavio knjigovođa, zamolite ga da vam izračuna ovu veličinu. O razlici između bruto zarade i ukupnih troškova zarade pišemo u sledećem tekstu, u kojem ćete moći da pročitate i kako da izračunate ukupne troškove zarade sa obračuna zarade, ako nisu eksplicitno navedeni.

Kako prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, preduzetniku pripada samo naknada zarade za vreme koje je privremeno odjavio obavljanje delatnosti, potrebno je da preduzetnik registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti kod APR (u kom slučaju će ostvariti 100% naknade zarade).

Ukoliko prethodni uslov nije ispunjen, preduzetnik i dalje može da ostvari 50% naknade ukoliko u radnom odnosu ima jednog ili više zaposlenih. U suprotnom, preduzetniku ne pripada pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja.

Pored toga, preduzetnik treba da je prijavljen neprekidno barem 3 meseca na obavezno socijalno osiguranje (po osnovu samostalne delatnosti) odnosno 6 meseci sa prekidima (u prethodnih 18 meseci) pre otvaranja bolovanja, a dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje moraju biti uredno plaćeni (tkz prethodni staž osiguranja – vreme od prijave na obavezno socijalno osiguranje do trenutka otvaranja bolovanja).

Ukoliko preduzetnik nije izmirio sve dugove po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje preduzetnik neće moći da ostvari pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja.

Primetićete da sve vreme govorimo o pravu na naknadu zarade tokom bolovanja, a ne o pravu na bolovanje kao prekidu rada usled bolesti (koje vam niko ne može uskratiti).

Da bi smo znali tačan iznos naknade koji će preduzetnik primiti moramo odrediti termin “osnov za naknadu zarade”.

Osnov za naknadu zarade utvrđuje se različito, zavisno od toga da li je ispunjen uslov u pogledu prethodnog staža osiguranja.

Kada je ispunjen uslov u pogledu prethodnog staža osiguranja, osnov za naknadu zarade čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje utvrđena u kalendarskom tromesečju koje prethodi tromesečju u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad (preduzetnik je započeo bolovanje).

Ako je u prethodnom tromesečju po tom osnovu osiguranja preduzetnik bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromesečju.

Ukoliko u prethodnom tromesečju preduzetnik uopšte nije obavljao delatnost, osnov za naknadu zarade čini osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje.

Pojam osnov za naknadu zarade uveden je jer se ne prima u svim slučajevima isti iznos osnova.

Preduzetnik će tokom perioda sprečenosti za rad usled bolesti za koji je prijavio privremeni prekid obavljanja delatnosti primiti 65% osnova za naknadu zarade, za bolovanje duže od 30 dana koje se refundira iz sredstava Fonda.

Preduzetnik će ostvariti naknadu u visini od 100% osnova samo u slučaju:

Dobrovoljnog davanja tkiva i organa, ili nastupanja profesionalnog oboljenja ili povrede na radu.

Na kraju, nakon obračuna osnova naknade kao proseka osnovice na koju je plaćen doprinos može se utvrditi i tačan iznos naknade koju će preduzetnik moći da primi od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 31. dana bolovanja pa sve dok ne prestane privremena sprečenost za rad.

Na kraju valja napomenuti da od početka 2014. godine preduzetnice koje su sprečene da obavljaju delatnost usled komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće imaju pravo na 100% osnova za naknadu zarade, od 31. dana od otvaranja bolovanja.

Svako društvo ograničene odgovornosti (doo) mora imati zakonskog zastupnika – direktora.

U nastavku možete pročitati koje poreske obaveze nastaju usled različitih modaliteta radnog angažovanja direktora.

Direktor privrednog društva može obavljati poslove zastupanja i rukovođenja po osnovu ugovora o radu, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, i kao osnivač koji radi u svom privrednom društvu ali sa društvom nije zaključio ugovor o radu.
Rad direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama (rad van radnog odnosa)

Privredno društvo može da reguliše odnos sa izabranim direktorom ugovorom o pravima i obavezama direktora, ukoliko ne želi da sa izabranim licem zaključi ugovor o radu ili ukoliko to nije moguće (lice koje je izabrano za direktora već je u radnom odnosu kod nekog trećeg lica).

Ova mogućnost predviđena je članom 48. Zakona o radu.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora (koji ne zasnova radni odnos) i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora po ugovoru ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ugovor sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Ugovor o pravima i obavezama direktora ne predstavlja ugovor o radu. Direktor ne stupa u radni odnos, te nema sva prava i obaveze koja su predviđena za zaposlene.

Direktor ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter zarade, već se tretira kao drugi prihod i na taj način se i oporezuje. Porez na drugi prihod po stopi od 20% obračunava se na bruto osnovicu uz priznavanje normiranih troškova po istoj stopi.

Na naknadu direktora obračunavaju se i socijalni doprinosi i to:

  • doprinos za PIO, u svakom slučaju, po stopi od 26%
  • doprinos za zdravstveno osiguranje, samo u slučaju kada direktor nije već osiguran po nekom drugom osnovu (po osnovu radnog odnosa kod drugog poslodavca
  • po osnovu samostalne delatnosti – preduzetnik
  • po osnovu prava iz penzije i slično), po stopi od 10,3%.
    Naknada za rad direktora nije uslovljena minimalnom cenom rada, koja je propisana za zaposlena lica. To znači da poslodavac i direktor mogu ugovoriti naknadu za rad direktora u bilo kom iznosu, pa i iznosu koji je manji od minimalne neto zarade za određeni mesec (na primer 5.000,00 dinara, 10.000,00 dinara, ili bilo koji manji ili veći iznos).

Ukoliko je tako predviđeno ugovorom o pravima i obavezama direktora, poslodavac može direktoru nadoknaditi troškove u vezi sa radom. O vrsti troškova i iznosu koji će biti nadoknađen dogovaraju se slobodno poslodavac i direktor.

Ipak, kako direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora nema status zaposlenog, prilikom isplate naknade troškova u vezi sa radom, koji su predviđeni ugovorom, poslodavac ne ostvaruje pravo na isplatu neoporezivih iznosa troškova iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana (troškovi prevoza na posao i sa posla, troškovi službenih putovanja u zemlji i inostranstvu i slično).

Iznos naknade troškova ne izuzima se od oporezivanja, već ulazi u osnovicu poreza na druge prihode i osnovicu doprinosa, odnosno ima isti tretman kao naknada za rad.

Ugovor između direktora i poslovdavca mora da sadrži iznos naknade za rad direktora, a direktor može da se odrekne ove zarade, tj da pristane da mu se naknada ne isplaćuje. Tada se u ugovor unosi ova odredba.

U slučaju da se direktor odrekao naknade za rad i naknade troškova nastalih u vezi sa radom ne postoji ni obaveza obračuna poreza i doprionosa za rad direktora, obzirom da je osnovica poreza i doprinosa jednaka nuli.

Međutim, u praksi mogu nastati određeni problemi.

Poreska uprava na osnovu načela fakticiteta u svakom konkretnom slučaju ocenjuje da li se radi o verno prikazanoj situaciji, ili se direktor samo formalno odriče naknade koju de fakto prima u gotovini, i na taj način se izbegava plaćanje poreza.

Na primer, kada funkciju direktora obavlja lice u rodbinskoj i prijateljskoj vezi sa osnivačima može se razumeti rad bez naknade. U ostalim slučajevima, Poreska uprava može da sumnja u istinitost prikazanog odnosa, jer je osnovni ekonomski interes lica koja obavlja rad da za isti bude adekvatno plaćen.

Ovo pitanje u praksi ostaje izvor neizvesnosti i treba mu pristupiti sa pažnjom.

Treba voditi računa da svaka isplata direktoru koji je angažovan po osnovu ugovora ima karakter drugih prihoda. Prema tome, ukoliko se direktor odrekao naknade za rad, ali prima naknadu troškova u vezi sa radom, na naknadu troškova plaćaju se porez na druge prihode i socijalni doprinosu, jer se ovi troškovi poreski tretiraju isto kao i naknada za rad direktora.

Ukoliko direktor nije prijavljen na obavezno socijalno osiguranje po drugom osnovu (ne radi kod drugog poslodavca na primer), privredno društvo treba da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje ukoliko će po osnovu isplate naknade za rad direktora i/ili naknade troškova u vezi sa radom vršiti obračun poreza i socijalnih doprinosa.

Pre svake isplate naknade direktoru, privredno društvo obračunava porez i doprinose i predaje o tome poresku prijavu PPP-PD Poreskoj upravi na poretalu ePorezi.

Tek nakon predaje ispravne poreske prijave, privredno društvo može da izvrši isplatu naknade za rad i/ili naknade troškova u vezi sa radom, uz poziv na broj odobrenja (BOP) koji se dobija nakon predaje poreske prijave.

U roku od 3 dana od isplate poreza i doprinosa, privredno društvo je dužno da nadležnoj filijali PIO Fonda podnese obrazac M-UN, koji sadrži podatke o isplaćenom PIO doprinosu. Obrazac se podnosi u papirnoj formi, uz prateću dokumentaciju kojom se dokazuje osnov, obračun i isplata doprinosa.

Svako druuštvo ograničene odgovornosti (doo) mora imati zakonskog zastupnika – direktora.

U nastavku možete pročitati koje poreske obaveze nastaju usled različitih modaliteta radnog angažovanja direktora.

Direktor privrednog društva može obavljati poslove zastupanja i rukovođenja

  • po osnovu ugovora o radu,
  • po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora
  • kao osnivač koji radi u svom privrednom društvu ali sa društvom nije zaključio ugovor o radu.

Lice koje je izabrano za direktora može sa društvom ograničene odgovornosti koje zastupa da zaključi ugovor o radu. Direktor u tom slučaju stupa u radni odnos, te ima status zaposlenog radnika.

U radni odnos može da stupi i lice koje je ujedno osnivač (jedini osnivač ili jedan od više osnivača).

Prema članu 48. Zakona o radu, ugovorom o radu direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja.

Kao ugovorne strane ugovora o radu direktora javljaju se fizičko lice koje stupa na radno mesto direktora i poslodavac – privredno društvo.

U praksi se mogu čuti pitanja da li je ugovor o radu valjan ukoliko ga direktor potpiše “sam sa sobom”, gde se misli na to da isto lice potpisuje ugovor i u ime zaposlenog i u ime društva (jer ga ono zastupa).

Međutim, ne treba izgubiti iz vida da ugovor zaključuju dve ugovorne strane, a ne jedna (“sama sa sobom”). Ugovor o radu u ime poslodavca zaključuje nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Direktor u radnom odnosu u privrednom društvu ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao i ostali zaposleni – pravo na zaradu, pravo na naknadu troškova, pravo na godišnji odmor, dnevni i nedeljni odmor i tako dalje.

Samo radno mesto ne utiče na obračun poreza i doprinosa. Zarada direktora oporezuje se na isti način kao i zarada ostalih zaposlenih.

Visina zarade direktora uslovljena je opštom minimalnom cenom rada. Prema tome, direktor koji radi puno radno vreme tokom određenog meseca, i ostvaruje standardni učinak, ne može primiti zaradu nižu od proizvoda radnih sati tokom tog meseca i minimalne cene rada. Ovo pravilo važi uostalom za sve zaposlene.

Zakon ne propisuje drugi minimalni iznos zarade koja se isplaćuje direktoru osim opšte, gore navedene, minimalne cene rada.

U tom smislu, ne postoji zakonska osnova za insistiranje da zarada direktora bude viša od zarade ostalih zaposlenih, koja se može ponekad čuti od poreskih organa. Poslodavac i zaposleni slobodno ugovaraju uslove rada, u okviru zakonom propisanih minimalnih uslova.

Ipak, Poreska uprava može prema načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju, a na osnovu člana 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da utvrdi da li se direktoru zaista isplaćuje prikazana zarada ili se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao – isplata veće zarade koja se vrši bez prikazivanja u poslovnim knjigama kako bi se izbeglo plaćanje poreza i doprinosa na zaradu (žargonski isplata “na crno”).

U tom smislu, ukoliko zaposleni u privrednom društvu imaju značajno viša primanja od direktora, Poreska uprava može posumnjati da se deo zarade direktora isplaćuje mimo zvaničnih tokova, s obzirom da po ekonomskoj suštini, direktor uglavnom ostvaruje višu zaradu od ostalih zaposlenih.

Direktor u radnom odnosu kao zaposleni ima pravo na naknadu troškova iz člana 118. Zakona o radu, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Privredno društvo može vršiti isplatu neoporezivih iznosa iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana zaposlenom direktoru, na isti način i u istom iznosu kao i ostalim zaposlenima.

Radi se o primanjima zaposlenog po osnovu:

1) naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza;

2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji , odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa.

3) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

4) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara;

4a) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice;

6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića;

7) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad.

Pored radnog odnosa, privredno društvo može da uredi rad direktora ugovorom o pravima i obavezama direktora. Ovo lice obavlja rad u prvirednom društvu, ali van radnog odnosa.

Ono nema status zaposlenog, a više o svim detaljima pročitajte u pitanju iznad.

Jedan od zahteva koje preduzetnik treba da ispuni da bi mogao da ostvari pravo na paušalno oporezivanje u narednoj godini je da u tekućoj godini njegov promet ne bude veći od 6 miliona dinara.

Na prvi pogled, jasno nam je da je promet veličina koja se odnosi na obim prodaje, ali kako to često biva, kada se pozabavimo detaljima, jave se prve dileme.

Da li je promet:

  • iznos dobara i usluga koje smo prodali svojim kupcima, ili
  • iznos dobara i usluga koje smo naplatili?

Datum plaćanja možemo lako da utvrdimo sa izvoda sa tekućeg računa banke, ali kako odrediti datum prodaje? Odnosno kako odrediti kojoj godini pripada određena prodaja?

Ova dva pitanja možemo preformulisati u:

  • Da li je promet prihod od prodaje ili priliv novca od prodaje?
  • Kada možemo smatrati da je nastao prihod?
  • Kada treba da izdamo račun kupcu?

Nažalost, Zakon o porezu na dohodak građana koji definiše paušalno oporezivanje i uslove koje je potrebno ispuniti da bi Poreska uprava preduzetniku odobrila pravo na ovaj metod oporezivanja, ne nudi odgovor na pitanje šta je to promet.

U nedostatku zakonskih normi koje bi definisale šta čini promet iz člana 40. Zakona o porez na dohodak građana, osvrnućemo se na druge zakonske norme i računovodstvenu regulativu.

U računovodstvenim normama koje se primenjuju u našoj zemlji prihod se priznaje prema principu fakturisane realizacije, a ne naplećene realizacije. Dakle, prihod je nastao onda kada ste isporučili dobro ili uslugu a ne kada ste primili novac od prodaje. Zakon o porezu na dodatu vrednost govori o prometu kao o iznosu prodatih dobara i usluga.

Prema našem mišljenju, i pod prometom u smislu člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana treba podrazumevati prihod od prodaje a ne priliv novca od prodaje. U skladu sa našim mišljenjem, preduzetnik koji bi oprihodovao više od 6 miliona dinara (prodao više od 6 miliona dinara dobara i usluga tokom godine) ne bi mogao da ostvari pravo na paušalno oporezivanje u narednoj godini. Ako bismo rekli da je preduzetnik imao više od 6 miliona dinara priliva na tekućem računu u toku godine, mogli bismo da posumnjamo da je probio limit, ali bez podatka o ukupnim prihodima, ne možemo doneti zaključak.

Koja je razlika između prihoda i priliva objasnićemo na jednostavnom primeru.

Recimo da ste prodali jednu fotelju kupcu. Kupac je platio avansno 27.07.2017. godine, a vi ste mu isporučili fotelju 30.07.2017. Priliv je nastao danom uplate (27.07.2017.) a prihod danom kada ste isporučili robu (30.07.2017. godine). O izvršenoj isporuci treba da izdate račun koji je dokument prodaje ali i prihoda. Ovaj račun beležite u KPO knjizi.

Prihod i priliv mogu nastati istog dana, ili priliv može prethoditi prihodu (kao u našem primeru), odnosno slediti nakon prihoda (plaćanje nakon isporuke).

Prihod ne nastaje prilivom novca, kako neki preduzetnici pogrešno rezonuju, te izdaju račune na dan kada im kupci uplate novac. Prodaja je trenutak u toku dobara i usluga, a priliv momenat u toku novca, i oni su vremenski nezavisni.

Kada su i priliv i prihod u istoj godini, iznos prihoda i priliva u godini su isti, pa nam nije toliko važno da li se limit od 6 miliona godišnje odnosni na prihode ili prilive.

Međutim, kada prihod i priliv pripadaju različitim godinama, ova diferencijacija dobija na značaju.

Recimo da isporučite robu i izdate račun u 2016. godini, ali naplata stigne tek u 2017. godini, po našem mišljenju, iznos naplate koji se odnosi na realizaciju 2016. godine uvećava godišnji promet 2016. godine. Drugim rečima, prihod je nastao u 2016. godini jer ste tada prodali robu, a naplata se desila naredne godine.

Hajde da razmotrimo još jednu situaciju. Pretpostavimo da ste fakturisali dobra i usluge u 2017. godini u ukupnom iznosu od 5.5 miliona dinara. U decembru mesecu ugovarate novi posao, u kupac vam uplaćuje avans u iznosu od milion dinara. Dobra ćete isporučiti u februaru 2018. godine. Pitanje je – kojoj godini pripada ovaj promet.

Kao što smo već napomenuli, smatramo da u vezi sa prometom treba odlučivati na osnovu sledećih principa:

  1. U obzir treba uzeti fakturisane prihode, a ne naplatu.
  2. Prihod nastaje danom isporuke dobra odnosno danom kada se okonča pružanje usluge.

Kada ih primenimo na prethodni primer, zaključujemo da priliv nastao u decembru odgovara prihodu 2018. godine, te da preduzetnik nije „probio“ limit za paušalno oporezivanje u narednoj godini.

Jedan od faktora koji unosi zabunu u našu temu je činjenica da Poreska uprava ponekad traži od preduzetnika da predaju potvrdu o prometu sa tekućeg računa banke iz tekuće godine kao dokaz da preduzetnik nije ostvario promet veći od 6 miliona dinara, iako je zakonska obaveza prestala za to pre nekoliko godina. Takođe, podaci o prometu na tekućem računu preduzetnika mogu biti samo indikativni iz sledećeg razloga.

promet po tekućem računu ulaze sva plaćanja – bankarska provizija, prilivi i odlivi po osnovu pozajmica i kredita, prodaja odnosno kupovina stranih valuta i drugo. Na taj način, sredstva koja nisu povezana sa prodajom figuriraju u iznosu prometa u ovoj potvrdi koju vam izdaje poslovna banka.

Ukoliko se desi da vaš promet po tekućem računu prelazi 6 miliona dinara, a zbir svih računa koje ste izdali tokom godine ne prelazi 6 miliona dinara, treba da podnesete Poreskoj upravi na uvid vašu KPO knjigu, kao dokaz o prometu u tekućoj godini i objašnjenje šta je ušlo u promet po tekućem računu a ne čini prihod od prodaje. Poreska uprava će po pravilu uvažiti podatke iz KPO knjige i izvoda sa tekućeg računa poslovne banke na kojem se mogu videti promene koje ne predstavljaju prihod a ulaze u promet na tekućem računu (na primer, izvod na kojem se vidi da su vam na tekući račun „legla“ sredstva od prodaje deviza koje vam je prethodno ino-kupac uplatio na vaš devizni račun).

Još jedno često pitanje je – kada izdati fakturu odnosno račun.

Račun je dokument o izvršenom prometu – isporučenom dobru ili pruženoj usluzi. Prilikom isporke dobara i usluga vi ostvarujete prihod, a dokument na osnovu koga se prihod beleži je račun.

Račun treba izdati na dan kada nastaje promet (promena vlasništva – isporuka) dobara odnosno usluga, ili nakon toga. Kod dobara je jasno da je datum prometa dan kada dobro predamo kupcu. Kod usluga, prema opštem pravilu, promet nastaje poslednjeg dana pružanja usluge, pa tada treba izdati račun.

Ukoliko se radi o periodičnim uslugama odnosno uslugama koje se delimično, sukcesivno pružaju (usluge na mesečnom ili tromesečnom nivou) račun ćete izdati u skladu sa dinamikom fakturisanja koja je uređena ugovorom između vas i kupca (obično poslednjeg dana perioda za koji se pruža usluga – meseca ili tromesečja).

Prema tome, datum plaćanja ne određuje datum fakturisanja odnosno prihod ne nastaje danom plaćanja.

Razlike između fakturisanog prihoda i priliva novca su uobičajene i česte u poslovnoj praksi, a knjiga KPO služi da pruži podatke o prihodu odnosno o računima koji su osnov za primljeni novac.

Ukoliko primite novac pre nego što isporučite uslugu i izdate račun možete vašem kupcu izdati predračun. Njega ne unosite u KPO obrazac, pa možete voditi pomoćnu internu evidenciju o izdatim predracunima.

Pravno lice može da odobri pozajmicu:

  • fizičkom ili pravnom licu u zemlji i
  • pravnom licu u inostranstvu koje je u većinskom vlasništvu domaćeg pravnog lica – zajmodavca.

Zakon ne zabranjuje firmi da odobri zajam bilo kom fizičkom licu rezidentu pa tako ni osnivaču. Ipak, ovde treba biti oprezan.

Imovina firme služi za obavljanje delatnosti i sticanje profita, te u skladu sa ovim ciljem sa njom treba raspolagati.

Ukoliko osnivač ima uticaja na odlučivanje u vezi sa raspolaganjem imovinom privrednog društva, te sa njom raspolaže kao da je njegova lična, nastaje zloupotreba koja se ogleda u probijanju pravne ličnosti.

Jednostavno rečeno, ukoliko pravno lice odobri pozajmicu osnivaču koja je u interesu samog osnivača, a ne i u interesu pravnog lica, nadležni organi, prema načelu fakticiteta, mogu ovaj akt tretirati kao zloupotrebu pravnog lica i oporezovati kao uzimanje iz imovine društva.

Kao što smo već napomenuli, firma može da odobri zajam odnosno pozajmicu (ali ne i kredit) svakom drugom pravnom licu ili preduzetniku u Republici Srbiji, u manjem obimu i povremeno.

U prethodnom tekstu smo govorili o važnosti diferenciranja kredita od zajma (pozajmice).

Zakonom je pravo na odobravanje kredita dato isključivo bankama. Pravna lica i preduzetnici ne mogu se baviti odobravanjem kredita, već isključivo zajmova odnosno pozajmica. Prema tome, privredno društvo odnosno preduzetnik može da zaključi ugovor o zajmu odnosno ugovor o pozajmici, ali ne i ugovor o kreditu.

Odobravanje zajmova treba održati na razumnoj meri, kako nadležni organi ne bi ove transakcije okarakterisali kao neovlašćeno bavljenje kreditiranjem.

Dok god je odobravanje pozajmica sporadična aktivnost, a ne delatnost, firma može da finansijski pomogne bilo koje pravno lice ili preduzetnika u zemlji.

Ipak, kada su u pitanju strana lica, zakon nije liberalan.

Prema članu 23. Zakona o deviznom poslovanju, rezidenti – pravna lica mogu nerezidentima odobravati finansijske zajmove pod uslovom da je nerezident – dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta.

Pri obavljanju ovih poslova, rezident – pravno lice dužno je da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate.

Prema tome, rezidenti pravna lica ne mogu odobriti zajam stranom licu koje nije u njihovom većinskom vlasništvu.

Kada se domaće pravno lice nalazi u ulozi dužnika, ne postoje ovakva ograničenja. Članom 2. Zakona o deviznom poslovanju data je mogućnost svakom fizičkom ili pravnom licu nerezidentu (strancu) da da pozajmicu pravnom licu rezidentu, ali su ovi poslovi predmet evidentiranja kod Narodne banke Srbije.

Evidentiranje se vrši u roku od deset dana na propisanim obrascima, u skladu sa Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

Mogućnost uplate gotovinskog pazara kroz više uplata uz poštovanja propisanog roka od sedam radnih dana.
Privredni subjekt može da u roku od sedam dana vrši uplate dela gotovinskog pazara evidentiranog kroz dnevne izveštaje, s tim što u slučaju kontrole zatečena količina gotovog novca u fiskalnoj kasi ne sme biti veća od zbira predatog pazara i gotovog novca zatečenog u fiskalnoj kasi, a koji je evidentiran kroz dnevne izveštaje i presek stanja. Privredni subjekt je dužan da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu, odnosno sve pazare evidentirane kroz dnevne izveštaje fiskalne kase, a koji nisu uplaćeni delimično u okviru propisanih sedam dana, uplati na svoj tekući račun kod poslovne banke najkasnije sedmog dana od dana formiranja dnevnog izveštaja.

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00271/2019-16 od 16.7.2019. godine