Da li mišljenje Ministarstva finansija od 3. juna u vezi sa poreskim tretmanom troškova za prevoz zaposlenih znači da firme više ne moraju da skupljaju od zaposlenih račune za gorivo i za markice kako bi bili oslobođeni poreza na zaradu od 10 odsto?

Da li su sva preduzeća u prethodnih godinu i po dana koji nisu hteli ili mogli da prikupljaju račune od zaposlenih i plaćali tih 10 odsto poreza na prevoz, u stvari radili to bez potrebe?

Poslednjih dana u poslovnim krugovima nastala je zabuna nakon što su se pojavila tumačenja da verovatno najomraženiji propis, čuveno mišljenje Ministarstva finansija doneto na inicijativu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da se moraju doneti računi za plaćen prevoz ili se platiti porez na troškove prevoze bez računa kako bi se ljudi naterali da kupuju markice za GSP, više ne važi.

Snežana Mitrović, predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije, tvrdi da su se stvari nakon mišljenja Ministarstva finansija od 3. juna koje utvrđuje da su troškovi prevoza rashodi koji se priznaje za potrebe poreza na dobit, vratile na staro i da više nema potrebe donositi račune i da je iznos za prevoz do 3.988 dinara mesečno neoporeziv.

„Naknada troškova prevoza je neoporeziva do 3.988 dinara, bez uslovljavanja dokumentovanim računom za gorivo ili prevoznom kartom u javnom saobraćaju“

Mišljenje iz februara 2019. godine je bilo u suprotnosti sa tada važećim propisima i postoje realne sumnje da se ne radi o slučajnoj grešci već da je to urađeno sa namerom. U prilog tome govori i činjenica da je nadležnima u Ministarstvu finansija odmah ukazano na tu grešku, ali da na to nisu reagovali više od godinu dana.

Poslodavci su zbog tog mišljenja imali ogromne i nepotrebne troškove,a zaposleni su potrošili sate rada u tumačenju i razjašnjavanju mišljenja, zatim u sakupljanju i obradi računa za prevoz, a mnogi koji nisu sakupljali račune su smatrali da treba platiti porez na zarade od 10%.