Udruženje radnika na internetu, osnovano nakon što je Poreska uprava prošlog meseca najavila da će osobama koje prihoduju u inostranstvu naplatiti porez i prateće doprinose za poslednjih pet godina, objavilo je izveštaj stručnog tima o pristiglim pozivima i rešenjima PU.

Kako su naveli, analizom do sada pristiglih poreskih rešenja primetili su sledeće pravilnosti u samom procesu i načinu postupanja Poreske uprave:

  • U skoro svim slučajevima Poreska uprava je pokretala kontrolu nakon 1. juna 2020. godine.
  • U zavisnosti od toga da li se lice odazvalo pozivu ili ne i da li je uložen i razmatran prigovor na zapisnik, kontrola je trajala od dva do tri meseca.
  • Devizni računi svih radnika na internetu koji su se obratili Udruženju vezani su za jednu banku. „Potrebno je da imamo uvid u više poreskih rešenja kako bismo bili sigurni da li je u pitanju slučajnost“, naveli su.
  • Priliv je za sada dolazio od pravnih lica iz inostranstva bez sedišta u Srbiji i fizičkih lica iz inostranstva. Međutim, moguće je da su i druga lica uplaćivala novac.
  • Poreska uprava je svima priznavala samo 20% normiranih troškova. „Iznos normiranih troškova oduzima se od ukupnog priliva i tako se dobija poreska osnovica, koja se zatim množi sa stopom poreza i doprinosa da bi se dobio iznos obaveze prema Poreskoj upravi. Na taj iznos dodaju se kamate i dobija se iznos duga. Bitno je istaći da procenat normiranih troškova može varirati od prirode usluge, što Poreska uprava ni u jednom analiziranom slučaju nije uzela u obzir“, navodi Udruženje radnika na internetu.
  • Poreska uprava retko je prihvatala primedbe na zapisnik i u zapisniku/rešenju često nedostaju obrazloženja.
  • Čak i kada osoba ima dokaz da priliv nije bio po osnovu zarađenog novca nego po nekom drugom osnovu, priliv je oporezivan kao zarada i on nije izuzet iz obračuna poreza, doprinosa ni kamate.
  • Kamate su obračunavane na pogrešan način.
  • Zanimanja ovih osoba su različita, dakle nisu samo programeri u pitanju.
  • Ne postoji pravilnost ni kada je reč o visini primanja. „Imali smo prilike da se uverimo u visinu primanja. Nažalost, tu nismo primetili neku pravilnost – ima prihoda koji su prosečni za Srbiju, kao i onih natprosečnih“, navode.
  • Poreska uprava je oporezovala svaki, čak i najmanji priliv po izvodima deviznih računa osobe koju kontroliše. Iako je većina prihoda jedne osobe dolazila iz jedne banke, Poreska uprava je kontrolisala i ostale devizne račune koje osoba ima.
  • U rešenjima stoji da su postupci pokrenuti na osnovu člana 11. i člana 54. stava 2. tačka 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 136. Zakona o opštem upravnom postupku.

 

U utorak predaja zahteva Ministarstvu finansija

Udruženje radnika na internetu predaće u utorak, 10. novembra, Ministarstvu finansija zahteve koji se tiču obustave retroaktivne naplate poreza, smanjenja tog nameta i rešavanja pravnog statusa frilensera.

Frilenseri navode da iako Zakon o porezu na dohodak građana, koji predviđa oporezivanje svih prihoda iz inostranstva, postoji u gotovo neizmenjenom obliku od 2001. godine, veliki broj radnika na internetu nije znao za njegovo postojanje.

Pojedini navode da nisu dobijali prethodno obaveštenja o tome kako taj porez funkcioniše, a da u slučajevima kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate.

U protekle dve nedelje, radnici na internetu su počeli da prijavljuju da im stižu poreska rešenja za prethodnih pet godina, na iznose od, u proseku, preko 10.000 evra.